Kako psi reaguju kad im mačka zauzme krevet?


Njihov rivalitet je već čuven – psi pokušavaju da pobede ma15dea3ce65a38f12cacb44e377b89b5ačke svojom veličinom, a one njih lukavošću i dosetljivošću. Ovaj presmešni video pokazuje kako se mačke ne plaše da zauzmu psima njihov prostor iako su pojedini čak i troduplo veći od njih. Ipak, na kraju, neki psi su uspeli da povrate svoje mesto, a negde je pobedila ljubav i drugarstvo pa su shvatili da ipak mogu da dele prostor i uživaju. Pogledajte video do kraja!🙂

 

 

 

Koje ptice najlepše pevaju na svetu?


Tek kada dođe proleće, imamo prilike da čujemo sve te predivne zvuke kojima nas ptice pevačice počaste svakog dana. Kao što ni najlepši parfem ne može zameniti miris ruže ili nekog drugog cveta, tako i retko koja muzika može da parira glasovima ovih umetnica među pticama. Neke od ovih ptica možete čuti i u svojoj bašti ili obližnjem parku, a za neke biste ipak morali da prevalite dugačak put kako biste uživali u njihovim pesmama – ovo su najbolje ptice pevačice, po izboru Njuškice🙂

1. Slavuj – imaju neugledno smeđe perje, gnezdo im se uglavnom nalazi na tlu i sastoji se od neuredne gomile lišća i biljaka, a često je skriveno ispod kupinaslavuj, kopriva i drugih biljaka. Slavuj je zbog svog prekrasnog pevanja često spominjana ptica u narodnim pričama i poslovicama, a češće se može čuti nego videti. Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pritom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja. Peva samo u proleće, dok u junu polako prestaje sa pesmom. Slavuj je selica, zimuje u Africi, južno od Sahare.

2. Crvendać je mala ptica veličine vrapca, dužine oko 15cm. Sa gornje strane (leđa, rep i krila) je maslinasto-sive boje, dok su grlo i grudi kao i čelo i glava sa strane žutocrvene boje, odakle mu i poticrvendacče ime. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Crvendać je veoma živahna i lepa ptičica. Mužjak najradije stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Njegova pesma je slična zvuku frule a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Pesma crvendaća kod nas najavljuje proleće i počinje već početkom marta a takođe najavljuje  jesen. U zimskim skrovištima crvendaći su mirni i tihi ali i tada koriste svaki sunčev zrak da bi počeli sa pesmom. Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi. U oktobru i novembru najčešće napuštaju naše krajeve, ali se crvendać i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice, a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela.

3. Crni Kos potiče iz Evrope i najčešće naseljava šumKos 1arke, livade, naseljena gradska područja itd. Spada u jedne od najboljih ptica pevačica. Mužjaci jedan drugog podstiču na pevanje i takmiče se u pevanju. Čim jedan kos počne da peva, odmah će se javiti drugi  da mu odgovore. Kada počne da peva, bira vrh nekog visokog drveta. Peva najčešće u zoru i predveče, preko dana se retko čuje. U jesen napušta severnija područja i seli se u južnije krajeve. Uglavnom se sele u južnu Evropu.

4. Poljska ševa je mala ptica selica u čijim pesmamsevaa možemo uživati i na našem području. Gnezda ove ptice se prave od suvih stabiljki i mogu se naći u niskoj travi; svoje gnezdo koristi samo za jedno gnezdenje, a godišnji broj gnezda ne prelazi dva. Pesma ove ptice traje obično od dva do tri minuta, ali što se sezona bliži kraju njena pesma se produžava. Ševa je nadaleko poznata po svom lepom glasu, pa se posle slavuja najčešće pominje u tom kontekstu u književnosti, muzici i poslovicama.

5. Australijska ptica Lira ubedljivo je najbolji imitator među pticama. Osim što prelepo peva, ptica Lira je stekla svoju popularnost po tome što su njene sposobnosti imitacije gotovo neograničene. Ptica lira ime je dobila po muzičkom instrumentu liri, jer mu spoljašnja pera izgledaju poput okvira, a liraunutrašnja pera poput žica lire. I dok ženke ove ptice nemaju veliku mogućnost imitacije, mužjaci zaista prave neverovatan muzički šou. U stanju su da savršeno oponašaju  zvuk preko 20 vrsta ptica, a pored toga umeju i da imitiraju lajanje pasa, zvuk foto-aparata, motorne testere, alarma, muzičkih instrumenata i drugih neverovatnih zvukova. Uz zvukove, širi i svoj raskošni rep kojim želi da se što bolje predstavi budućoj partnerki. Što više zna zvukova, privlačniji je. Imitiacije ovih ptica lira mogu se čuti na udaljenosti i do jednog kilometra.

6. Plava senica je ptica pevačica koja je lako prepoznatljiva po svom plavom i žutom perju. Stanište joj je u svim listopadnim šumama do 1500 metara nadmorske visine, dok svoje gnezdo gradi na visini do 3 metra. Oglašava se glasno visokim tonovima, a bije ih glas da su jedne od najintelegentnijih ptica, što su pojedini naučni eksperimenti i potvrdili. Ovo su okretne ptičice koje je ponekad teško videti jer su veoma brze, ali zato često možemo čuti njhovu veselu, crvkutavu pesmu.

7. Carić je jedna od najrasprostranjenijih i najprilagodljivijcaricih vrsta na Zemlji. Živi u vrtovima, baštama, parkovima, na seoskim imanjima, poljanama i u šumama. Često se viđa zimi, jer u potrazi za hranom postaje manje oprezan. Ova mala ptica pevačica se izdvaja svojom lepom pesmom. Pesma carića je veoma jaka i glasna za tako malu pticu. Njegova pesma zbog trilera podseća na pesmu slavuja. Njegov poziv je oštar, nizak, glasan i više puta se ponavlja.

8. Češljugar (štiglić) je malena ptica iz porodice zeba, stiglicđu narodu poznata i pod nazivom štiglić. Po svom perju češljugar je naša najživlje obojena zebovka i zbog svog staništa u parkovima, pa čak i gradskim baštama postala je prava česta gradska ptica. Zbog različitih staništa i načina ishrane postoji veliki broj varijacija obojenosti ove vrste. Pesma štiglića je jako melodična i odzvanja daleko. Zbog svog lepog pevanja, ljudi su ga često parili sa kanarincem kako bi se dobio potomak još lepšeg glasa.

9. Zviždanje Malabarskog drozda, indijske ptice, pravi je raj za uši. Njegovu pesmu zovu još i „zviždanje školarca“, i zaista, kada slušate njegov zov imate utisak da neko korača šumom i veoma melodično zviždi.

Crni labud


Crni labud je jedina vrsta labudova koja živi u Australiji i koja je ujedno i njegova prvobitna domovina. Na Novi Zeland je prenet 1864. godine, a danas se ova pticImagea gaji širom sveta. Suva i vruća australijska klima nije najbolji životni prostor za labudove. Međutim, crni labud se ipak prilagodio ovim negostoljubivim uslovima. Ovo je vrlo rasprostranjena ptica koja se dobro snalazi u gotovo svim vrstama vlažnih staništa. U sezoni gnezdenja najčešće ga srećemo u blizini velikih i plitkih slatkovodnih površina. Preostali period godine provodi u skrivenim zalivima, zaštićenim lagunama sa slanom vodom ili na obalama. Crni labud je odličan i izdržljiv letač. Leti iznad čitavog kontinenta i u potrazi za slatkovodnim biljkama ponekad prevaljuje velike udaljenosti. Može da doleti na područja koja su samo povremeno močvarna, kao što su jezera ili poplavljene poljoprivredne površine. Tu nalazi hranu i ostaje neko vreme. Populacije crnog labuda često se zadržavaju preko cele godine na odgovarajućim mestima, na kojima pronalaze dovoljno hrane i prava mesta za gnezdenje. Crni labud se ubraja među najprilagodljivije vodene ptice. Kada nije sezona gnezdenja, crnog labuda možemo da sretnemo u skoro svim delovima Australije.

Crni labud je isključivo biljojed. Samo ponekad pojede ponekog insekta ili sitnog beskičmenjaka. Hranu pronalazi uglavnom plivajući. Pritom glavu i vrat uroni u vodu da bi dohvatio biljke koje rastu ispod površine vode. Ponekad duboko zaroni glavu i telo da bi dohvatio biljke bliže dnu, tako da mu samo vrh repa viri iz vode. Uz same obale jezera, crni labud pliva u plitkoj vodi i jede sve biljke koje može da dohvati svojim dugim vratom i snažnim crvenim kljunom. Crni labud se u potrazi za hranom, a posebno za određenim vrstama omiljenih žitarica, često udaljava daleko od vode.

Po pravilu se gnezdenje crnog labuda podudara sa kišnim periodom. Tako se na severoistoku Kvinslenda ponekad gnezdi već u februaru, a u zapadnoj Australiji tek u avgustu. Ako sušni period potraje, gnezdenje ovih ptica ponekad sasvim izostane. Crni labud gradi veliko gnezdo, najčešće na čvrstoj podlozi, pri čemu se jedna strana gnezda uvek nalazi tik uz vodu. Gnezdo je izgrađeno od vlati trava i šiblja, otprilike 1 metar u prečniku. Plivajuća gnezda su uglavnom mnogo veća. Ponekad se gnezdi u močvarama i na splavovima od nakupljenog biljnog materijala koji pluta na vodi. Zanimljivo je da crni labud, za razliku od drugih vrsta labudova, nije toliko agresivan. Ponekad se gnezdi u kolonijama koje mogu da broje i preko 1000 parova, a gnezda se raspoređuju u pravilnim razmacima. Prvo svetlo-zeleno jaje ženka snese skoro na samom početku gradnje gnezda, a uskoro slede i ostala. U razmaku od 12 do 24 sata, ženka snese pet do šest svetlo-zelenih jaja. U sledećih šest nedelja partneri na njima naizmenično leže. Sa ležanjem počinju pre nego što ženka položi sva jaja. Zato se sivkasti mladunci izlegnu iz jaja u odgovarajućim razmacima u roku od dva do tri dana. Vrlo brzo pošto izađe iz ljuske, mladunac napušta gnezdo i u pratnji jednog od roditelja odlazi u vodu. Drugi roditelj ostaje da leži na jajima sve dok se ne izlegnu preostali potomci, a zatim se svi članovi porodice okupljaju na vodi.

Karakteristike crnog labuda

Perje crnog labuda je spolja skoro potpuno crno. Leđno perje mu je na ivicama ukovrdžano, a bela primarna pera sa unutrašnje strane krila su posebno dobro vidljiva kada leti. Kljun je veliki, narandžasto-crven, sa poprečnom belom trakom na vrhu. Mužjaci su uglavnom dugački između 1.1 i 1.4 metra, dok su ženke nešto manje. Raspon krila im je od 1.6 do 2 metra, dok je težina između 5 i 7 kg.

Crni labud i čovek

Pre dolaska Evropljana, crni labud je bio česta i vrlo rasprostranjena ptica u Australiji. Međutim, doseljenici su ga intezivno lovili. Njegove populacije na jugu su u velikoj meri smanjene. Laku metu su predstavljali posebno u vreme mitarenja, kada ne mogu da lete. U udaljenim područjima crni labudovi su mirno i neometano živeli, isto kao i oni naseljeni na Novom Zelandu. Da bi se sprečilo smanjenje broja ovih ptica, crni labud je zaštićen zakonom. Uspešno se razmnožavao i širio u prvobitnim staništima. Populacija je u međuvremenu postala tako velika da je u nekim područjima dozovljen ograničen lov.

Još po neka zanimljivost🙂

  • U vreme gnezdenja na jezerima često može da se vidi plivajuće gnezdo puno malih labudova. Partneri ga doduše pričvrste za okolno rastinje, ali ga voda ponekad odnese zajedno sa bespomoćnim mladuncima.
  • Crni labudovi se sele uglavnom noću u pravilnoj formaciji i na velikoj visini, pri čemu se dobro čuju njihovi glasovi nalik na trubljenje.
  • Sredinom 18. veka u Evropu su preneti prvi crni labudovi. U Engleskoj su na početku smatrani glasnicima nesreće. Ovo praznoverje je nastalo zbog njihovog crnog perja.
  • U Evropi se crni labudovi gaje kao ukrasne ptice.

Tulearski pas (Coton de Tulear)


Ostali nazivi: Pamučni pasCoton-De-Tulear
Zemlja porekla: Madagaskar
Težina mužjaka: 4-6 kg
Težina ženke: 3,5-5 kg
Visina mužjaka: 25-32 cm
Visina ženke: 22-28 cm

Boja: Bela

Životni vek: 14-18 godina

Tulearski pas je nekada bio mezimac plemića i aristokrata Madagaskara. Pretpostavlja se da su njegovi preci stigli na ovo ostrvo u 16. veku na portugalskim i španskim brodovima ili zajedno sa francuskim trupama: francuski bišoni i italijanski bolonjezi. Njegovo neobično krzno je najverovatnije posledica neke genske mutacije, jer se nikako drugačije ne može objasniti ta pojava koja ga je jasno odvojila od drugih malih pasa koji su šetali lukama. Pas je dobio ime po gradu Tulear i u početku je bio pratilac pirata, trgovaca i putnika, a kasnije su ga primetili i zavoleli plemići i plemkinje. Rasa je predstavljena Evropi i Americi tek u drugoj polovini 20. veka. U Amecoton_tulear_grouperiku je stigao 1974. godine, a u Evropu 1977, i to prvo u Francusku. Popularnost rase sve više raste, ali je i danas ovaj pas malo poznat u svetu, posebno van kinoloških krugova.

Tulearski pas je veoma druželjubiv, umiljat i veseo. Spada u visoko socijalne rase i dobro se slaže sa svim ljudima, decom i drugim životinjama. Veoma je vezan za svoj dom i svoju porodicu. Stalno traži društvo ljudi i voli da bude uz svog vlasnika. Odličan je čuvar, jako je inteligentan i ume da iznenadi nekim trikom ili pokušajem da zabavi i izmanipuliše. Jedan od njegovih najsimpatičnijih karakteristika je da se uspravi na zadnje noge i kreće se oko ljudi. Želi da udovolji svakoj želji svog vlasnika, brzo uči i izuzetno je poslušan, mada ume da bude i tvrdoglav u izvesnoj meri. Često se oglašava,coton-de-tulear- naročito u toku igre, a ume da bude uplašen i oprezan prilikom upoznavanja sa strancima, kao i u nekoj situaciji koju ne poznaje. Idealan je za porodice sa decom, kao i za starije ljude – to je pas koji će se svima prilagoditi, svakoga zavoleti i sa lakoćom naterati da ga zavole.

Tulearski pas voli da se igra i da pliva. Voli otvoren prostor, izlete u prirodu, posebno pored vode, trčanje sa drugim psima ili vlasnikom. Čest je učesnik takmičenja u kojima dokazuje svoju razigranost i spretnost, kao što su agiliti, hvatanje loptice i slično. Može da se prilagodi svakom životnom stilu vlasnika i jednako dobro funkcioniše u stanu i kući sa dvorištem.

Dlaka tulearskog psa treba da bude fina, duga oko 8 cm, blago talasasta, građe slične pamuku. Boja dlake je bela, ali su dozvoljene fleke žute ili sive boje, posebno na ušima. Dugo i meko krzno zahteva svakodnevnu negu. Treba ga redovncoton-de-tulearo četkati da bi se odstranila mrtva dlaka, kupati ga dva-tri puta godišnje i podsecati dugu dlaku između prstiju i oko ušiju. Ne treba ga šišati. Gotovo da se uopšte ne linja, tako da je odličan izbor za ljubitelje pasa koji imaju problem alergije.

Tulearski pas spada u generalno zdrave pse. Ne postoje predispozicije za neke značajne genetske bolesti. Obično živi 14-18 godina i nema ozbiljnijih problema sa zdravljem. Treba imati u vidu da je ovaj pas izuzetno socijalan i da će se bez kontakta sa ljudima razviti separaciona anksioznost.

Izvor: ShowDog review

1236313388_skipper

Coton-De-Tulear-all-small-dogs-14498320-500-502CotondeTulearaugust20pics008

Ponašanje pasa – jurenje sopstvenog repa!


Jurenje sopstvenog repa na prvi pogled može da liči na bezazlenu igru. Ponekad to i jeste. Problem se javlja kada takvo ponašanje postane preterano često i uporno, tako da odvlači pažnju psa od drugih aktivnosti ili ga čak i povredi.dogchasingtail

U početku je ovo ponašanje bilo smatrano posledicom dosade, nešto čime psi pribegavaju da „ubiju vreme“.  Pre nekih desetak godina, ta teorija je napuštena da bi se jurenje repa svrstalo u kompulsivna ili stereotipna ponašanja. Pod stereotipnim ponašanjem podrazumeva se svaka ritualistička, repetitivna i konstantna radnja koja nema nikakvu očiglednu funkciju. Ovo znači da kod pasa postoji genetska predispozicija za ispoljavanje ovakvog ponašanja u stresnim situacijama, kao što su anksioznost ili konflikt. To takođe znači da se razvija iz prirodnih instinkta.

dog-chasing-tailPredispozicije za ovaj problem u ponašanju postoje naročito kod Bul terijera i Nemačkih ovčara, što samo potvrđuje pretpostavku da genetika ima veliki uticaj na nastanak poremećaja. Ipak, stres igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Sasvim je moguće da pas koji ima genetsku predispoziciju nikada ne razvije ovo ponašanje jer živi u odličnim uslovima, a da pas koji je nema ipak počne da juri rep usled velikog pritiska okruženja i ekstremnih provokacija.

Dakle, stres je okidač koji dovodi do poremećaja ponašanja i pojave različitih kompulsivnih radnji. Stres kod pasa obuhvata mnoge konfliktne situacije: socijalna izolacija, neslaganje i kompetecija sa drugim psima ili ljudima, nemogućnost ispoljavanja tipičnog ponašanja za vrstu…

Ispoljavanje ovog poremećaja u ponašanju varira od jednog do drugog pojedinca: kod nekih se javlja u blagoj formi i pas ne pokazuje mnogo entuzijazma za radnju. Drugi trče u uskim krugoviDog_Picture_521ma koliko god brzo mogu, dokle god su u stanju da stoje na nogama. Ako pas uspe da uhvati rep, može da se povredi, što se često i dešava kod Bul terijera, kod kojih se lako primeti deformitet repa. Pojava svakog poremećaja u ponašanju može da bude i posledica nekog medicinskog problema. Prijavljeni su slučajevi epilepsije i drugih nervnih napada kod kojih se razvija ovaj tip stereotipnog ponašanja. Takođe je dokazano da povećanje koncentracije dopamina u organizmu utiče na pojavu kompulzivnih radnji. Bol, iritacija i svrab pri korenu repa će svakako naterati psa da se neprestano osvrće ka repu, ali tada je očigledno da postoji neka promena na koži ili nervni poremećaj.

Jurenje repa je problem koji se može otkloniti. Psi sa ovim poremećajem u ponašanju obično ispoljavaju još neku kompulsivnu radnju, ili imaju predispoziciju za njen razvoj. Dakle, ako psa jednostavno fizički sprečite da juri svoj rep, on će pribeći dogtailnečem drugom. Pravilna terapija uključuje poboljšanje okruženja, što uključuje duže i raznolikije šetnje, igru sa psima, zdravu hranu i pravilnu komunikaciju sa vlasnicima. Psu treba obezbediti mogućnost da radi sve ono što je tipično za vrstu i za čim oseća potrebu, kao što je jurenje za plenom (lopticom, frizbijem…), kopanje i slično. Mogu se primeniti i neki sedativi, ali samo kao potporna terapija i isključivo pod nadzorom veterinara.

Izvor: ShowDog review

 

Svi talenti Zlatnog retrivera!


Svi se sećamo kako je Zlatni retriver u filmu „Badi, pas košarkaš“ maestralno igrao košarku, ali to je bio samo početak otrkivanja šta sve ovaj pas može. Naime, opšte je poznato da je Zlatni retriver veoma inteligentan pas, privržen porodici, sa velikom željom da uči i zadovolji prohteve svog vlasnika. Internet je prepun video klipova u kojima vlasnici prikazuju svoje ljubimce u najboljem svetlu, a ja sam za vas odabrala one najzanimljivije, u kojima nas Zlatni retriver svojim talentima i veštinama uvek iznova i iznova oduševljava i iznenađuje🙂

Veliki ljubitelj gitare i dobrog ritma!🙂 Ovde vidimo kako Zlatni retriver uživa i prati ritam dok njegov vlasnik svira gitaru. Čim on zastane, njegovo lice izražava negodovanje, i opet se „osmehuje“ kada on nastavi da svira🙂

Talentovani plesač!🙂 Ovde su reči suvišne! Ne znam da li više oduševljava njegova tako dobro uvežbana koreografija ili njegovo raspoloženje, ali ovaj klip ostavlja bez daha🙂

Zlatni retriver imitira zvuk sirene!

Apsolutni sluhista!🙂 Neverovatno je koliko ovi psi dobro čuju i koliko su u stanju da doslovno ponove zvuk koji čuju. Naravno da je ovome prethodila vežba, ali treba imati u vidu da mnogi ljudi nisu u stanju da ponove zvuk koji čuju ni nakon mnogo vežbanja…bravo za muzički talenat ovih pasa!🙂

Glumačke sposobnosti! Jako zabavan video klip, pogledajte obavezno!🙂