Kako psi reaguju kad im mačka zauzme krevet?


Njihov rivalitet je već čuven – psi pokušavaju da pobede ma15dea3ce65a38f12cacb44e377b89b5ačke svojom veličinom, a one njih lukavošću i dosetljivošću. Ovaj presmešni video pokazuje kako se mačke ne plaše da zauzmu psima njihov prostor iako su pojedini čak i troduplo veći od njih. Ipak, na kraju, neki psi su uspeli da povrate svoje mesto, a negde je pobedila ljubav i drugarstvo pa su shvatili da ipak mogu da dele prostor i uživaju. Pogledajte video do kraja! :)

 

 

 

Tulearski pas (Coton de Tulear)


Ostali nazivi: Pamučni pasCoton-De-Tulear
Zemlja porekla: Madagaskar
Težina mužjaka: 4-6 kg
Težina ženke: 3,5-5 kg
Visina mužjaka: 25-32 cm
Visina ženke: 22-28 cm

Boja: Bela

Životni vek: 14-18 godina

Tulearski pas je nekada bio mezimac plemića i aristokrata Madagaskara. Pretpostavlja se da su njegovi preci stigli na ovo ostrvo u 16. veku na portugalskim i španskim brodovima ili zajedno sa francuskim trupama: francuski bišoni i italijanski bolonjezi. Njegovo neobično krzno je najverovatnije posledica neke genske mutacije, jer se nikako drugačije ne može objasniti ta pojava koja ga je jasno odvojila od drugih malih pasa koji su šetali lukama. Pas je dobio ime po gradu Tulear i u početku je bio pratilac pirata, trgovaca i putnika, a kasnije su ga primetili i zavoleli plemići i plemkinje. Rasa je predstavljena Evropi i Americi tek u drugoj polovini 20. veka. U Amecoton_tulear_grouperiku je stigao 1974. godine, a u Evropu 1977, i to prvo u Francusku. Popularnost rase sve više raste, ali je i danas ovaj pas malo poznat u svetu, posebno van kinoloških krugova.

Tulearski pas je veoma druželjubiv, umiljat i veseo. Spada u visoko socijalne rase i dobro se slaže sa svim ljudima, decom i drugim životinjama. Veoma je vezan za svoj dom i svoju porodicu. Stalno traži društvo ljudi i voli da bude uz svog vlasnika. Odličan je čuvar, jako je inteligentan i ume da iznenadi nekim trikom ili pokušajem da zabavi i izmanipuliše. Jedan od njegovih najsimpatičnijih karakteristika je da se uspravi na zadnje noge i kreće se oko ljudi. Želi da udovolji svakoj želji svog vlasnika, brzo uči i izuzetno je poslušan, mada ume da bude i tvrdoglav u izvesnoj meri. Često se oglašava,coton-de-tulear- naročito u toku igre, a ume da bude uplašen i oprezan prilikom upoznavanja sa strancima, kao i u nekoj situaciji koju ne poznaje. Idealan je za porodice sa decom, kao i za starije ljude – to je pas koji će se svima prilagoditi, svakoga zavoleti i sa lakoćom naterati da ga zavole.

Tulearski pas voli da se igra i da pliva. Voli otvoren prostor, izlete u prirodu, posebno pored vode, trčanje sa drugim psima ili vlasnikom. Čest je učesnik takmičenja u kojima dokazuje svoju razigranost i spretnost, kao što su agiliti, hvatanje loptice i slično. Može da se prilagodi svakom životnom stilu vlasnika i jednako dobro funkcioniše u stanu i kući sa dvorištem.

Dlaka tulearskog psa treba da bude fina, duga oko 8 cm, blago talasasta, građe slične pamuku. Boja dlake je bela, ali su dozvoljene fleke žute ili sive boje, posebno na ušima. Dugo i meko krzno zahteva svakodnevnu negu. Treba ga redovncoton-de-tulearo četkati da bi se odstranila mrtva dlaka, kupati ga dva-tri puta godišnje i podsecati dugu dlaku između prstiju i oko ušiju. Ne treba ga šišati. Gotovo da se uopšte ne linja, tako da je odličan izbor za ljubitelje pasa koji imaju problem alergije.

Tulearski pas spada u generalno zdrave pse. Ne postoje predispozicije za neke značajne genetske bolesti. Obično živi 14-18 godina i nema ozbiljnijih problema sa zdravljem. Treba imati u vidu da je ovaj pas izuzetno socijalan i da će se bez kontakta sa ljudima razviti separaciona anksioznost.

Izvor: ShowDog review

1236313388_skipper

Coton-De-Tulear-all-small-dogs-14498320-500-502CotondeTulearaugust20pics008

Ponašanje pasa – jurenje sopstvenog repa!


Jurenje sopstvenog repa na prvi pogled može da liči na bezazlenu igru. Ponekad to i jeste. Problem se javlja kada takvo ponašanje postane preterano često i uporno, tako da odvlači pažnju psa od drugih aktivnosti ili ga čak i povredi.dogchasingtail

U početku je ovo ponašanje bilo smatrano posledicom dosade, nešto čime psi pribegavaju da „ubiju vreme“.  Pre nekih desetak godina, ta teorija je napuštena da bi se jurenje repa svrstalo u kompulsivna ili stereotipna ponašanja. Pod stereotipnim ponašanjem podrazumeva se svaka ritualistička, repetitivna i konstantna radnja koja nema nikakvu očiglednu funkciju. Ovo znači da kod pasa postoji genetska predispozicija za ispoljavanje ovakvog ponašanja u stresnim situacijama, kao što su anksioznost ili konflikt. To takođe znači da se razvija iz prirodnih instinkta.

dog-chasing-tailPredispozicije za ovaj problem u ponašanju postoje naročito kod Bul terijera i Nemačkih ovčara, što samo potvrđuje pretpostavku da genetika ima veliki uticaj na nastanak poremećaja. Ipak, stres igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Sasvim je moguće da pas koji ima genetsku predispoziciju nikada ne razvije ovo ponašanje jer živi u odličnim uslovima, a da pas koji je nema ipak počne da juri rep usled velikog pritiska okruženja i ekstremnih provokacija.

Dakle, stres je okidač koji dovodi do poremećaja ponašanja i pojave različitih kompulsivnih radnji. Stres kod pasa obuhvata mnoge konfliktne situacije: socijalna izolacija, neslaganje i kompetecija sa drugim psima ili ljudima, nemogućnost ispoljavanja tipičnog ponašanja za vrstu…

Ispoljavanje ovog poremećaja u ponašanju varira od jednog do drugog pojedinca: kod nekih se javlja u blagoj formi i pas ne pokazuje mnogo entuzijazma za radnju. Drugi trče u uskim krugoviDog_Picture_521ma koliko god brzo mogu, dokle god su u stanju da stoje na nogama. Ako pas uspe da uhvati rep, može da se povredi, što se često i dešava kod Bul terijera, kod kojih se lako primeti deformitet repa. Pojava svakog poremećaja u ponašanju može da bude i posledica nekog medicinskog problema. Prijavljeni su slučajevi epilepsije i drugih nervnih napada kod kojih se razvija ovaj tip stereotipnog ponašanja. Takođe je dokazano da povećanje koncentracije dopamina u organizmu utiče na pojavu kompulzivnih radnji. Bol, iritacija i svrab pri korenu repa će svakako naterati psa da se neprestano osvrće ka repu, ali tada je očigledno da postoji neka promena na koži ili nervni poremećaj.

Jurenje repa je problem koji se može otkloniti. Psi sa ovim poremećajem u ponašanju obično ispoljavaju još neku kompulsivnu radnju, ili imaju predispoziciju za njen razvoj. Dakle, ako psa jednostavno fizički sprečite da juri svoj rep, on će pribeći dogtailnečem drugom. Pravilna terapija uključuje poboljšanje okruženja, što uključuje duže i raznolikije šetnje, igru sa psima, zdravu hranu i pravilnu komunikaciju sa vlasnicima. Psu treba obezbediti mogućnost da radi sve ono što je tipično za vrstu i za čim oseća potrebu, kao što je jurenje za plenom (lopticom, frizbijem…), kopanje i slično. Mogu se primeniti i neki sedativi, ali samo kao potporna terapija i isključivo pod nadzorom veterinara.

Izvor: ShowDog review

 

Svi talenti Zlatnog retrivera!


Svi se sećamo kako je Zlatni retriver u filmu „Badi, pas košarkaš“ maestralno igrao košarku, ali to je bio samo početak otrkivanja šta sve ovaj pas može. Naime, opšte je poznato da je Zlatni retriver veoma inteligentan pas, privržen porodici, sa velikom željom da uči i zadovolji prohteve svog vlasnika. Internet je prepun video klipova u kojima vlasnici prikazuju svoje ljubimce u najboljem svetlu, a ja sam za vas odabrala one najzanimljivije, u kojima nas Zlatni retriver svojim talentima i veštinama uvek iznova i iznova oduševljava i iznenađuje :)

Veliki ljubitelj gitare i dobrog ritma! :) Ovde vidimo kako Zlatni retriver uživa i prati ritam dok njegov vlasnik svira gitaru. Čim on zastane, njegovo lice izražava negodovanje, i opet se „osmehuje“ kada on nastavi da svira :)

Talentovani plesač! :) Ovde su reči suvišne! Ne znam da li više oduševljava njegova tako dobro uvežbana koreografija ili njegovo raspoloženje, ali ovaj klip ostavlja bez daha :)

Zlatni retriver imitira zvuk sirene!

Apsolutni sluhista! :) Neverovatno je koliko ovi psi dobro čuju i koliko su u stanju da doslovno ponove zvuk koji čuju. Naravno da je ovome prethodila vežba, ali treba imati u vidu da mnogi ljudi nisu u stanju da ponove zvuk koji čuju ni nakon mnogo vežbanja…bravo za muzički talenat ovih pasa! :)

Glumačke sposobnosti! Jako zabavan video klip, pogledajte obavezno! :)

 

Patuljasti šnaucer


Zemlja porekla:Crni_Patuljasti_šnaucer Nemačka
Težina: 4.5kg – 8.5
Visina: 30 – 35 cm

Boja: Crna, ˝biber i so˝, crno-siva, bela

Životni vek: 12-15 godina

Najstariji zapisi koji se tiču stvaranja Patuljastog šnaucera potiču iz 19. veka. Uzgajani su da bi radili na farmama – ubijali pacove i druge štetočine koje su se šunjale oko ambara i uništavale letinu. Na samom početku, korišćeno je nekoliko malih rasa u ukrštanju sa standardnim Šnaucerom, sa ciljem da se napravi identična minijaturna verzija tog visoko cenjenog psa. Mali psi su mogli da se zavuku gotovo svugde i imali su veće šanse da uhvate brze glodare. Međutim, uvođenjem Pinča, Pudle i sličnih pasa u uzgojni program dovelo je do promene boje krzna, tako da su odgajivači bili primorani da isključuju mnoge štence koji su se rađali beli ili sa nepravilnom šarom. Prvi patuljasti šnaucer zaveden je 1898. godine, a naredne godine pojavio se na izložbama. Neustrašivi i nepokolebljivi maleni psi koristili su se ne samo kao lovci na štetočine, već i kao čuvari stada, manjih farmi i porodica.

rase-de-caini-schnauzer-pitic-272x300Patuljasti šnauceri su poznati po svom živahnom temperamentu. Energični su, razigrani i veseli, poput male dece. Jako su privrženi ljudima sa kojima žive. Oni zahtevaju pažnju svojih vlasnika, traže igru i u tome umeju da budu drski i tvrdoglavi. Vole da pokazuju svoju superiornost, posebno pred drugim psima, što može da bude opasno za malenog šnaucera koji izaziva čak i zastrašujuće krupnijeg psa i donosi sebi više nevolje nego što je zaista tražio. Zato je važno da se štene socijalizuje među drugim psima, ali čak ni tada nije garantovano da će uvek i bezuslovno prihvatiti i voleti svakog psa kojeg sretne. Prema ljudima je obično prijateljski nastrojen, iako ume da bude pomalo rezervisan prema strancima.Patuljasti šnaucer je divan prijatelj, sjajan kućni ljubimac i prijatelj deci. Ima tendenciju da preterano laje, ali uz pravilno vaspitanje, to ne mora da bude toliko iritirajuće kao što je slučaj sa nekim drugim malim psima. Pored toga, lavež nije u toliko visokim tonovima. Odličan je čuvar i mišolovac. Spada među najinteligentnije pse, brzo učberryi i lako se trenira. Potrebno mu je mnogo mentalne stimulacije i, ako mu je dosadno, lako pada u depresiju ili postaje mrzovoljan. To ga čini psom koji zahteva predanog vlasnika koji ima vremena da se bavi svojim ljubimcem. Svu pažnju koju dobija, maleni pas vraća svojoj porodici lojalnošću i beskrajnom ljubavlju.

Patuljasti šnaucer može da živi u stanu, kao i u kući sa dvorištem. Energičan je i zahteva mnogo igre, kretanja i pažnje. Dlaka se lako održava, povremeno trimuje i šiša, ali malo linja. Dovoljno je četkati ga dva puta nedeljno. Nema karakterističan miris i nema razloga da se kupa često. Zgodan je za porodice sa malom decom jer ume da razvije visok stepen tolerancije za sve pripadnike svoje porodice. Jede malu količinu hrane, tako da mu se bez mnogo problemaschnauzer-pitic može priuštiti najkvalitetnija hrana. S obzirom na njegovu veličinu, može da prati svog vlasnika svugde.

Što se zdravlja tiče, kod Patuljastog šnaucera postoje predispozicije za dijabetes, oboljenja bubrega i jetre, Fon Vilebrandovu bolest, zatim nasledna oboljenja očiju, a česte su i alergije koje se manifestuju promenama na koži. Živi oko 15 godina i ne pokazuje znake starosti do kasnih godina. Treba voditi računa da se psu ne daje više hrane nego što mu je neophodno, jer se lako goji.

Velški korgi


Zemlja porekla: UK/Vels
Težina mužjaka: 11-14 kg
Težina ženke: 11-13 kg
Visina mužjaka: 25-30 cm
Visina ženke: 25-30 cm

Boja: Crvena, crna, smeđa

Životni vek: 12-15 godina

Ime Korgi najverovatnije dolazi iz velškog jezika i znači mali,patuljasti pas. Nastanak korgija je veoma nejasan i nema pravih pisanih svedočanstava o njihovom poreklu. Smatra se da su jedna od najstarijih rasa psa koja je nastala u Velsu, pokrajini Ujedinjenog Kraljevstva. U rukopisima iz 12. veka pominju se govedarski psi, ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da su to današnji korgi ili njihovi preci. Pretpostavlja se da su na nastanak ovih pasa uticale skandinavske rase, kao što je švedski valhund, koje su u Britaniju došle zajedno sa osvajačima Vikinzima tokom 9. i 10. veka.  Rasa je stigla u Vels preko flamanskih tkača koji su svoje pse parili sa lokalnim psima. Zapisi o odgoju velškog korgija postoje još od Vilijema osvajača iz 11. veka, kada je korgi živeo u Južnom Velsu gde su korgiji uzgajani kao govedarski psi. Oni na veoma specifičan način teraju stoku – ne trče oko životinja da bi ih terali ili okupili u grupu, već grickaju goveda i štipaju ih zubima za donje delove nogu, i na taj način ih teraju dalje. Osim što se uzgajaju za teranje goveda, korgiji se koriste se i za teranje ovaca, velških ponija, i što je još zanimljivije, za teranje jata gusaka. Danas se, ipak, najčešće čuva kao porodičan pas i kućni ljubimac. Postoje dve različite vrste korgija. Velški korgi Pembroke i Velški korgi Cardigan, oba nazvana po regiji iz koje dolaze. Velški korgi Kardigan ređa je i veća pasmina korgija. Imaju jače kosti, veće telo, veće, oblije uši i lako se prepoznaju  po svom dugom i čupavom repu. Pojavljuje se u više varijanti boja nego Pembrok. Kardigan korgi može biti tigrasti, crveni i crni sa mrljama na telu u kontrastnoj boji. Pembrok korgi je mnogo rasprostranjeniji, imaju šiljaste uši i izgledom su slični lisici, sa malim zakržljalim repom  (ili je potpuno bez njega) i ravnim nogama. Dlaka je srednje dužine i ravna, nikada meka i kovrdžava, sa dobro razvijenom poddlakom. Crvene je boje, žuto-smeđe, crne sa paležima sa belim oznakama na grudima, vratu i nogama, ili bez oznaka. Dozvoljena je i poneka bela oznaka na glavi i njušci.

Najniži je među čuvarskim psima. Zbog njegovih kratkih nogu stiče se utisak pomalo zdepastog tela i kretanja, ali ovo je zapravo vrlo brz i okretan pas. Svoju svetsku slavu stekao je kao omiljena vrsta psa i ljubimac Kraljice Elizabete II koja ih uvek ima četiri. Korgi je veoma inteligentan pas koji brzo uči, aktivan je i odličan čuvar, hitar je i lajaće kad god mu bude nešto sumnjivo kako bi digao uzbunu i obavestio svoje vlasnike. Iako je mali rastom,vrlo je okretan, brz i neustrašiv. Veoma je razigran,voli da istražuje, vrlo je zabavan i voli da se igra i učestvuje u svim porodičnim aktivnostima. Od svog vlasnika zahteva da mu se posveti svakodnevna pažnja i društvo. Voli šetnje, kao i druge aktivnosti na otvorenom. Nije ga teško dresirati jer on i sam pokazuje želju za učenjem, a sa dresurom treba početi još dok je štene kako biste na kraju imali poslušnog i vaspitanog psa. Ovo je veoma pouzdan pas i podjednako odgovara iskusnim i neiskusnim vlasnicima. Odličan je porodičan pas,voli da ugodi i odlično se slaže sa mirnom decom i drugim kućnim ljubimcima. Često će se truditi da otera nepoznate pse i mačke, jer je ipak, nekada davno, on bio treniran za to. Korgi teži ljubavi i društvu svojih vlasnika i nije namenjen onima koji nemaju dovoljno vremena za njega. Zanemarivanje može dovesti do dosade i destruktivnog ponašanja. Prema neznancima će biti vrlo sumnjičav što se može pripisati njegovim čuvarskim sposobnostima, ali s gostima će najčešće biti pristojan. Potrebna mu je umerena količina aktivnosti i vežbe jer je sklon gojenju.

Korgi je prilagodljiv i može živeti u različitim okruženjima i klimama. Dovoljno ga je četkati i češljati 2-3 puta nedeljno, a za vreme linjanja u proleće i jesen svakog dana. Kupanje se obavlja po potrebi.

Kardigan i penbrok korgi su dugovečne i dosta vitalne rase. Od zdravstvenih problema koji prate pse ove rase, ističu se displazija kukova i laktova, kao i diskus henrija. Prosečan životni vek im je 11 do 13 godina, ali mogu živeti i do 15 godina. U većini slučajeva, polni nagon kod kuja se javlja na svakih 6 meseci. Pri štenjenju nema većih komplikacija i uglavnom se štene same, bez pomoći vlasnika i veterinara. Na svet donose 6 do 7 vitalnih mladunaca.